Манастир Милешева је у последњем периоду постао обавезна станица државних функционера, место где се, уз благослов, кафу и осмех за друштвене мреже, спајају политика, протокол и фотосесије.
Први је у Милешеву свратио председник Владе Републике Србије Ђуро Мацут, након чега је уследила посета министра културе Николе Селаковића. Посета није била само духовне природе – Министарство културе је за реконструкцију оловног крова манастира определило 20.000.000 динара из државне касе, што је, очигледно, био добар разлог да се радови погледају и уживо.
Затим је Милешеву обишао и Ивица Дачић, министар унутрашњих послова и потпредседник Владе Србије, а круг је затворио Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај Цркве у земљи и иностранству – ресор који, бар када је реч о Милешеви, очигледно функционише без већих препрека.
Сви су имали исту привилегију: обилазак манастирског комплекса, разгледање ризнице, пријатан разговор и кафица са епископом Атанасијем, уз неизоставно фотографисање. Јавност је, наравно, могла да ужива у „лепим сликама“ са друштвених мрежа – насмејани функционери, духовна позадина и порука да је држава ту, макар кад је камера укључена.
Док се министри смењују у манастирској порти, остаје питање да ли је Милешева постала место истинске бриге за културно-историјско наслеђе или тек још једна сцена за пажљиво режиране јавне наступе власти.
