Библиотека „Вук Караџић“ је јавна библиотека и најстарија установа из области културе у Пријепољу, намењена најширој јавности, како стоји и на њеном званичном сајту. Управо зато, питање језика, писма и јавне комуникације ове установе није ствар укуса – већ јавног интереса.
Ипак, званичне објаве библиотеке на друштвеним мрежама готово искључиво су писане латиницом, уз употребу израза и правописа који нису у складу са стандардним српским језиком.
У једној од објава наводи се:
„Kao rezultat rada Male škole novinarstva ‘Žur za Žurnalce’ objavili smo 37. broj novina za djecu i roditelje.
U okviru radionica Žurnalci razvijaju kritičko mišljenje, vještine pisanja kao i kulturu praćenja medija.
I ovaj broj Žurnalca je na ponos svima nama a naročito Biblioteci.
Vidimo se u biblioteci.“
Осим латиничног писма, уочљива је и систематска употреба слова „ј“ у речима попут „дјеца“, „вјештине“, „непримијећено“, што не припада српском језичком стандарду.
Поставља се логично питање: на ком језику и по ком правопису комуницира јавна установа која носи име Вука Караџића?
Избрисана историја странице
Према сазнањима нашег портала, све објаве на Фејсбук страници библиотеке пре избора Камале Кашић за директорку – уклоњене су. Те објаве су, како наводи више извора, биле писане на српском језику и ћириличним писмом.
Зашто је избрисан дигитални траг ранијег рада установе?
Ко је и са којим разлогом донео ту одлуку?
Спорно именовање и ограничено искуство
И само постављење Камале Кашић на место директорке библиотеке изазвало је бројне реакције у јавности. Према доступним подацима, њено професионално искуство у области културе углавном се своди на бављење фолклором, што тешко може бити довољна референца за управљање најстаријом културном установом у општини.
Култура и странка – опасна мешавина
Након именовања за директорку библиотеке, Камала Кашић је истовремено напредовала у Странци правде и помирења, где је постављена за повереника у Пријепољу.
Тако се јавна установа културе доводи у директну везу са страначком структуром, што отвара питање политизације институције која би морала да буде изнад дневне политике.
Оштра саопштења, изостанак институционалне реакције
Као повереник ССП, Кашић је поводом случаја заставе у Бродареву изнела изузетно оштре оцене, наводећи да је реч о „директном атаку на част, идентитет и равноправност Бошњака“ и да „инцидент неће проћи непримијећено“.
Међутим, осим саопштења и објава на друштвеним мрежама, никакав конкретан институционални потез није уследио. Напротив – на згради МЗ у Бродареву накнадно су постављене застава Републике Србије и народна застава Србије, уз већ истакнуту бошњачку заставу.
Ако је проблем био толико озбиљан, поставља се питање:
зашто Странка правде и помирења и даље подржава актуелну власт?
Да ли су функције и позиције важније од принципа?
Потенцијални спор због ауторских права
Према информацијама до којих је дошао наш портал, а које нам је потврдио извор близак овој установи, Библиотека „Вук Караџић“ је пред потенцијалним судским спором вредним неколико стотина хиљада динара.
Како се наводи, спор се односи на кршење ауторских права, односно неовлашћену употребу садржаја страног креатора који је заштићен ауторским правом. Уколико се ове информације покажу као тачне, последице би могле бити не само финансијске, већ и репутационе – по установу која би требало да буде чувар знања, закона и културе.
Јавна установа, јавна одговорност
Библиотека „Вук Караџић“ није приватни профил, нити страначка испостава.
Она је јавна установа намењена свим грађанима Пријепоља.
Зато јавност има пуно право да пита: чији језик, чије писмо, чију политику – и чију одговорност данас носи Библиотека „Вук Караџић“?
