Према подацима са мреже грађанских сензора за мерење квалитета ваздуха, Пријепоље је јуче у једном тренутку било означено као најзагађенија општина у Србији. Ипак, стручњаци и активисти упозоравају да овакви подаци могу бити само индикативни и да не морају увек верно одражавати стварно стање ваздуха, нарочито када се заснивају на малом броју мерних уређаја.У Пријепољу тренутно функционишу три грађанска сензора који мере загађење ваздуха и податке шаљу у отворене онлајн базе, као што су Sensor Community и Klimerko. Ови уређаји, који спадају у нискотарифне сензоре, мере концентрацију суспендованих честица (попут PM2.5), као и температуру и влажност ваздуха, омогућавајући грађанима да у реалном времену прате квалитет ваздуха у својој средини.Међутим, важно је нагласити да подаци са грађанских сензора не представљају замену за званична мерења која спроводе државне референтне мерне станице. Управо се ти званични подаци користе за законске, здравствене и стручне процене квалитета ваздуха.Како истичу стручњаци, грађански сензори могу бити осетљиви на локалне услове, техничке проблеме или неправилну калибрацију. Због тога понекад може доћи до наглих и нереално високих очитавања – на пример када један уређај покаже екстремне вредности услед близине димњака, утицаја температуре, положаја сензора или саме грешке у мерењу.Ови уређаји, према мишљењу стручњака, имају важну улогу у оријентационом праћењу трендова и локалних промена у квалитету ваздуха, као и у подизању свести јавности о проблему загађења. Ипак, за поуздане и службене информације неопходно је ослањати се на референтне мерне станице са акредитованом опремом.Грађанима се зато саветује да појаву „црвеног“ индекса на појединим платформама не тумаче као коначни доказ екстремног загађења, већ да податке посматрају у ширем контексту, уз поређење више мерних тачака и званичних извора, посебно у срединама у којима постоји мали број сензора.
Пријепоље накратко означено као најзагађенија општина: колико су поуздани подаци са грађанских сензора?
