Општина Пријепоље обележила је 27 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије – пријемом за породице погинулих бораца и полагањем венаца код спомен-обележја код железничке станице.
Међутим, за разлику од ранијих година, овога пута у очи упада изостанак представника бошњачких странака које чине део локалне власти. Није их било ни на пријему, ни на полагању венаца.Овај изостанак отворио је простор за различита тумачења.
Једно од њих је и да се ради о свесној дистанци. За део бошњачких политичких актера, обележавање овог датума носи сложену политичку и историјску тежину, па њихово одсуство може бити покушај да се избегне слање порука које би њихово бирачко тело могло различито да тумачи.
С друге стране, поставља се и питање политичких односа унутар саме власти.
Да ли је изостанак сигнал да односи нису онако стабилни како се представљају?
Да ли најјача политичка странка у Пријепољу више нема пуну подршку својих бошњачких партнера, или је у питању само различит приступ осетљивим датумима?
А реч је о људима који не седе по страни. То су заменик председника општине, заменик председника Скупштине, чланови Општинског већа, директори јавних предузећа, дакле, функционери који активно учествују у власти, доносе одлуке и користе све привилегије које та власт носи.
У мултиетничкој средини каква је Пријепоље, овакве ситуације увек носе додатну тежину. Балансирање између различитих погледа на прошлост није једноставно, али управо зато се од носилаца власти очекује јасна комуникација и међусобно разумевање.
Одсуство само по себи не мора значити конфликт, али без објашњења, оставља простор за сумњу.Зато остаје отворено питање: да ли је реч о политичкој поруци, тактичком повлачењу или само о још једном показатељу да унутар власти постоје теме око којих не постоји сагласност?
Одговор на то, по свему судећи, тек треба да се чује.
