Док грађани Пријепоља све чешће слушају приче о штедњи и ограниченим буџетима, у пракси се поставља питање како се заправо троши новац намењен култури.
Редакција нашег портала дошла је до података који бацају ново светло на организацију програма у Дом културе Пријепоље. Према информацијама до којих смо дошли, за поједине програме који се организују у овој установи издвајају се значајна средства за хонораре и пратеће трошкове, док интересовање публике често остаје веома скромно.
Није реткост да се у сали нађе тек неколико десетина људи, међу којима је неретко и део запослених, док је број продатих карата минималан. Истовремено, хонорари за извођаче неретко прелазе износе који се у локалним приликама сматрају више него озбиљним.
То у пракси значи да највећи део трошкова културних програма не покрива публика, већ буџет, односно новац свих грађана. Другим речима, свака продата карта реално је субвенционисана са више хиљада динара.
Култура свакако не може и не сме да се своди искључиво на економску исплативост. Али када се програми финансирају јавним новцем, онда је питање одговорности неминовно. Ко процењује интересовање публике? По ком критеријуму се одлучује о ангажовању програма? И да ли се уопште анализира однос између уложених средстава и стварног одзива публике?
Јер када се културни програми изводе пред полупразним салама, а трошкове у највећој мери покривају грађани, онда то више није само питање културе – већ и питање управљања јавним новцем.
